DOING BUSINESS - ПРЕНОС НЕПОКРЕТНОСТИ
Пренос права на непокретностима

Кратак историјат уписа непокретности у Србији

Први подаци о регистрацији земљишта у Србији датирају из периода српске средњовековне државе. Подаци су били описног карактера и односили су се на земљиште. Многе повеље сачуване у манастирима представљају веома значајну документацију о развоју државе Србије и о почецима стварања свести о устројству својинске евиденције. „Призренска тапија“, као први такав документ, потиче још из периода владавине цара Душана (1346 ― 1355).

После доношења првог Српског устава 1835. године, на Спасовској народној скупштини, одржаној 1837. године у Крагујевцу, српски књаз Милош Обреновић покренуо је питање премера и класирања земљишта, па се 1837. година може означити као почетак развоја геодетске делатности у Србији.

Законом о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (1988), први пут у Републици Србији прописано је оснивање катастра непокретности као јединствене евиденције о непокретностима и стварним правима на њима. До доношења овог закона у Републици Србији је постојао катастар земљишта који је израђен на основу државног премера за целокупну територију Републике Србије. Поред катастра земљишта, на територији Републике Србије била је успостављена и земљишна књига за 1.287 катастарских општина, или 28% од укупног броја катастарских општина, као и тапијске књиге које су биле заступљене у незнатном броју општина у Србији.

Процес оснивања катастра непокретности почео је 1988. године, а завршен 2012. године, успостављањем катастра непокретности на целој територији Републике Србије. Оснивање катастра непокретности 2004. године подржано је од стране Светке банке, преко пројекта "Катастар непокретности и упис права у Србији", који је  успешно завршен 2012. године када је катастар непокретности успостављен 100%, односно на целој територији РС. Више о томе можете видети овде. (ИЦР2076 Септембер 4тх 2012 пагес 6 & 53)

Упис непокретности данас

Према подацима са ранг листе која мери повољност услова за пословање, Доинг бусинесс листа Светске банке, имовинска питања су означена као кључна за развој приватног сектора, улагања у инфраструктуру и успешан приступ финансијама, што захтева тачне и ажуриране податке у јавним књигама о имовини и носиоцу права на њој и већу доступност имовине као средства обезбеђења.

Доинг Бусинесс листа Светске банке у делу регистрације непокретности установљена је 2002. године и бележи напредак једне државе у процесима регистрација права над непокретностима у односу на остале државе света. Према том извору, у Србији су од 2009. године остварене следеће реформе:

ДБ 2009: Србија је смањила трошкове преноса имовине смањењем пореза на пренос имовине;

ДБ 2012: Србија је брже вршила пренос права над непокретностима;

ДБ 2017: Србија је поједноставила процес преноса права над непокретностима имовине увођењем ефективних временских ограничења за поступање државних органа;

ДБ 2018: Србија је побољшала поузданост свог система за земљишну администрацију имплементацијом Географског информационог система.

У мају 2018. године донет је нови Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова који се примењује од 1. јула 2018. године. Упис у катастар, након усвајања новог прописа, грађанима и привреди омогућава да упис изврше након само једне посете јавном бележнику (један корак), уместо да обилазе шалтере различитих органа на четири различита места.

Статистички подаци потврђују и да просечно време преноса права на непокретностима од 1. јула 2018. године до краја 2018. године у граду Београду износи 4 (3,95) радних дана или 5 (4,73) календарских дана.