АДРЕСНИ РЕГИСТАР
ПРОЈЕКАТ АЖУРИРАЊА АДРЕСНОГ РЕГИСТРА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ЗНАЧАЈ ПРОЈЕКТА И ПРОБЛЕМ НА КОЈИ СЕ УТИЧЕ

Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и регистра непокретности.
Према подацима Министарства унутрашњих послова 3.028.020 грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега је 2.676.898 грађана пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице (познато као „нема улице бб“). Републички геодетски завод надлежан је за вођење Адресног регистра, али се упис адреса може извршити тек након давања назива улица од стране јединица локалних самоуправа. Највећи број општина и градова овај поступак спроводи нередовно, како због различитог тумачења прописа тако и због неажурности у раду. 
Велики број државних и локалних органа и служби, због овакве праксе, креирао је интерне регистре адреса како би могли да комуницирају са странкама, али овака ситуација онемогућава интероперабилност и ажурирање података. Као последица тога, у различитим евиденцијама могу се за исто физичко или правно лице појавити различите адресе. Након ажурирања података у регистру на целој територији, постојаће јединствен регистар који ће сви органи бити у обавези да користе и који ће се централизовано водити. Илустрације ради, да су подаци о адресама ажурни не бисмо имали редове за здравствене картице јер би свим грађанима биле достављене на кућну адресу.
Из ових разлога крајем прошле године Влада Србије формирала је Координационо тело за унапређење Адресног регистра које укључује сва релевантна министарства и организације. Као пилот град одабрана је Лозница, а Републички геодетски завод је на основу ортофото снимака и према локално обичајним именима (на основу података достављених од стране ЈП „Пошта Србије“)  припремио предлоге назива за све улице на територији Лознице. Градска скупштина је именовала нових 677 улица и држава је определила 5 милиона динара за финансирање таблица и бројева како би сви објекти у овом граду били обележени. 
Процена је да на територији Србије нешто више од 47.000 назива улица и милион кућних бројева. Грађанима којима буде додељен нов назив или мењан назив улица и броја, биће одређен довољно разуман рок да промену ураде и у својим документима. Процена је да ће укупни трошкови ажурирања регистра и обележавања улица и кућних бројева износити 5 милиона евра.

 

МЕТОДОЛОГИЈА РАДА

Пројекат обележавања Србије се реализује у три фазе.

Фаза I – именовање улица и објеката

Као што је претходно истакнуто, за вођење адресног регистра надлежан је Републички геодетски завод, али упис адреса врши се на основу формалних одлука јединица локалних самоуправа о давању назива улица. Највећи број општина и градова нису ажурни у овом послу, а они су једини који могу давати називе улицама.
Оперативни пројектни тим је израдио план и динамику ажурирања Адресног регистра по градовима и општинама Србије. Током 2018. године биће организовано 9 регионалних састанака, на којима ће пројектни Тим, састављен од представника Кабинета председнице Владе, МДУЛС-а, МГСИ-а, РГЗ-а и СКГО-а, представити методологију и рокове за давање назива улица представницима градова и општина (динамика рада се налази у прилогу 1).
Републички геодетски завод, као орган надлежан за израду елабората улица и кућних бројева, сукцесивно ће их достављати јединицама локалних самоуправа на одлучивање. ЈЛС су дужне да формирају Комисије за давање назива улица и Министарству државне управе и локалне самоуправе, у најкраћем року, доставе предлоге на мишљење и спроведу целокупан процес како би називи нових улица били усвојени на седници Скупштина и објављени у Службеном Гласнику.

Предвиђена динамика рада:

  • РГЗ у року од 15 дана након презентације објављује елаборате на свој северу и дотавља ЈЛС параметре за приступ
  • ЈСЛ у року од 15 дана након преузимања елабората, предлоге назива улица доставља надлежном органу на сагласност (Министарству односно Покрајинском секретаријату) и Националном савету националних мањина чији језик је у службеној употреби на територији ЈЛС 
  • МДУЛС у року од 10 дана доставља сагласност на предлоге улица
  • Национални савети националних мањина у року од 10 дана одлучују и достављају мишљење ка ЈЛС и Министарству односно Покрајинском секретаријату
  • ЈЛС након прибављене сагласности надлежног органа на седници Скупштине именује улице и одлуку објављује у Службеном Гласнику о чему обавештава РГЗ.

 

Фаза II – обележавање на терену

Након дигитализације улица и кућних бројева, крајем 2018. године биће расписана обједињена јавна набавка за све таблице улица и кућних бројева на територији Србије. Обележавање ће трајати од новембра 2018. до маја 2019. године.

 

Фаза III – пуна интероперабилност између органа

Након ажурирања улица у ЈЛС-у, локалне службе и државни органи, сукцесивно усклађују своје базе података са ажурираним регистром током 2019 и 2020. године.

ПРЕДУСЛОВ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ

Подаци о адресама морају бити вођени у прописаном формату како би сви на исти начин уписивали ове податке и како би се ажурирали подаци на једном месту. Проблеми и трошкови које ствара непостојање јединственог Адресног регистра има далеко веће последице на функционисање државе управе, као и целокупне државе од могуће добити кроз продају ових података.

ИЗВЕШТАВАЊЕ

Сви органи укључени у пројекат, као и јединице локалних самоуправа дужни су да редовно достављају извештаје о тренутном статусу и свом напредовању Републичком геодетском заводи, као и на посебан захтев Координационог тела. Републички геодетски завод је надлежан за достављање обједињеног недељног извештаја члановима координационог тела. Извештај се објављује јавно на сајту МДУЛС-а. Извештај садржи следеће елементе:

  • Број улица за које је РГЗ израдио елаборате
  • Број улица које је ЈСЛ послала предлоге надлежном органу
  • Број улица за које је надлежни орган дало сагласност
  • Број улица објављених у службеном гласнику ЈЛС

СКГО ће бити задужена за организацију регионалних скупова и координацију између  ЈЛС, РГЗ и МДУЛС.

 

Преглед реализације пројекта ажурирања Адресног регистра 

 

О АДРЕСНОМ РЕГИСТРУ

Адресни регистар јесте основни и јавни регистар о кућним бројевима и називима улица и тргова у насељеном месту.
Адресни регистар обухвата и утврђивање кућних бројева за стамбене и пословне зграде, као и за катастарске парцеле које су урбанистичким планом предвиђене за изградњу.

Адресни регистар садржи следеће податке: матични број и назив општине; матични број и назив насељеног места; матични број и назив катастарске општине; матични број улице и назив улице, односно трга; ранији назив улице, односно трга са датумом настале промене; кућни број у насељеном месту; кућни број у улици, односно на тргу са датумом настале промене; кућни број у засеоку или делу насељеног места; преузети кућни број са датумом преузимања; број катастарске парцеле; број дела катастарске парцеле под објектом.

Државни органи и организације, организације територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавна предузећа, као и друга лица којима је поверено вршење јавних овлашћења дужни су да у обављању својих послова користе податке из Адресног регистра.
Подаци Адресног регистра достављају се органима и организацијама из става у складу са Српским стандардом СРПС А Л3 001, Адресним системом – моделом за размену података из августа 2016. године.
Адресни регистар је део Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП).
Подаци Адресног регистра воде се и у бази података катастра непокретности, сагласно члану 70. став 2. Закона.
Адресни регистар садржи називе улица и тргова утврђених одлукама јединице локалне самоуправе.
Скупштина јединице локалне самоуправе одлучује о називима улица и тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места на својој територији, уз претходну сагласност министарства надлежног за послове локалне самоуправе.
Јединица локалне самоуправе обавезна је да изврши означавање улице у року од 15 дана од дана доношења одлуке.
Служба утврђује кућни број решењем. На основу решења о кућном броју стамбена заједница, власник или корисник зграде, односно власник, корисник или закупац катастарске парцеле врши обележавање тако да на објекту, односно катастарској парцели, о свом трошку, физички поставља таблицу са кућним бројем.
Обележавање је прописано Књигом графичких стандарда коју доноси директор Републичког геодетског завода, а може се извршити и у складу са изгледом и наменом објекта или материјалом од кога је зграда изграђена.
Стамбена заједница, власник или корисник зграде, односно власник, корисник или закупац катастарске парцеле у обавези је да обележи зграде и катастарске парцеле кућним бројевима у року од 15 дана од дана утврђивања кућног броја.
Означавање назива улица, тргова и означавање кућних бројева врши се према подацима Адресног регистра.
Трошкови означавања и означавање назива насељених места, улица и тргова у надлежности су јединица локалне самоуправе.
Трошкови означавања и обележавање зграда и катастарских парцела кућним бројевима у надлежности су стамбене заједнице, власника или корисника зграде, односно власника, корисника или закупца катастарске парцеле.
Изузетно трошкове означавања и обележавања зграда и катастарских парцела кућним бројевима у поступку нумерације или пренумерације кућних бројева изазване доношењем нових или променом постојећих назива улица, сноси јединица локалне самоуправе.
Контролу над означавањем улица врши јединица локалне самоуправе.
Контролу над обележавањем објеката врши Служба.
Забрањено је неовлашћено означавање или скидање табли са називима насељених места, улица или тргова и неовлашћено постављање таблица са кућним бројевима, као и уништавање, оштећивање или нарушавање изгледа табли, односно таблица.

Правни основ за вођење Адресног регистра:

Закон о државном премеру и катастру "Службени гласник РС", бр. 72/2009, 18/2010, 65/2013 и 15/2015 Одлука УС РС и 96/2015.

Уредба о Адресном регистру "Службени гласник РС", бр. 63/2017

 

/content/pages/registri-rgz-a/adresni-registar/AR.JPG

РЕШЕЊА АДРЕСНОГ РЕГИСТРА