Srpski ćirilica  English
Naslovna strana Mapa | Kontakt informacije | Pomoć Pretraživanje:  

Naslovna strana / Pravo preče kupovine

Osnovno o nama
Organizacija RGZ-a
Usluge
Zakoni i propisi
Geodetsko obrazovanje
Izdanja RGZ-a
Informator o radu RGZ-a
Međunarodni projekti
Linkovi
Arhiva
Kontakt

 

Link:
Vaš pravni vodič


Politika, 6.6.2008

Vaš pravni vodič

Pravo preče kupovine

Pravo preče kupovine ustanovljeno je u korist suvlasnika nepokretnosti koja se prodaje, a kod prodaje poljoprivrednog zemljišta, u korist vlasnika susednog poljoprivrednog zemljišta.

Redosled ovih prava je takav da prvenstvo ima prvo suvlasnik, pa ako on odbije, onda vlasnik susednog poljoprivrednog zemljišta.

Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima. Ako ima više suvlasnika, prvenstvo ima suvlasnik sa većim udelom. Ako ima više zainteresovanih suvlasnika koji imaju podjednake udele, prodavac ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.

Ovo pravo dolazi do izražaja prilikom prodaje nasleđene imovine, kada naslednici nisu obavili fizičku deobu svojih idealnih, nasleđenih delova, a polazeći od sporosti organa nadležnih za realizaciju deobe. Suvlasnici mogu da obave deobu međusobnim pismenim sporazumom overenim kod suda, ali izlazak geometra radi merenja i sprovođenja u katastru nije tako brz, a prodavcima i kupcima se obično žuri.

To se može rešiti pismenom saglasnošću overenom kod suda koju daju suvlasnici koji nisu zainteresovani za kupovinu, ali bi u toj saglasnosti trebalo precizirati sa određenim parametrima o kom delu parcele se radi, da kasnije ne bi bilo nesporazuma. Obično su to granične linije sa susednim parcelama, objekti na parceli ili prirodne ograde i druge prepreke.

Kod poljoprivrednog zemljišta, ako ima više vlasnika susednog poljoprivrednog zemljišta, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik čije se zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više takvih vlasnika, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća. Pošto je namena zemljišta podložna promenama, jer se granice gradova i urbanih naselja šire, uvek treba proveriti da li se zemljište koje se kupuje i dalje vodi kao poljoprivredno ili je postalo gradsko građevinsko zemljište, ili, ako nije, da li postoje uslovi za njegovu prenamenu. Zato je možda bolje prvo obaviti prenamenu, da bi se izbegle situacije da susedi, naročito ako se radi o rođacima u svađi, sprečavaju vlasnika da proda svoj deo.

Mr Radmila Bosanac

Štampa strane Slanje web strane
Gore
Republički geodetski zavod 2000-2013 | Uslovi korišćenja