12.04.2011.

Nenad Tesla, direktor, Republički geodetski zavod

Srbija u katastru nepokretnosti i digitalnim planovima

Kad u Srbiji zaživi digitalni potpis i elektronsko poslovanje, videće se koliki je posao obavio Republički geodetski zavod i tada će retko ko dolaziti na naše šaltere, kaže direktor RGZ Nenad Tesla, diplomirani geodetski inženjer.

U Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) pripremaju se da u 2012. godini svečano obeleže 175 godina geodetske delatnosti u Srbiji a u oktobru 2011. godine završetak osnivanja a katastara nepokretnosti za celu teritoriju Republike Srbije. U postupku osnivanja objedinjenog katastra nepokretnosti suočili su se sa katastarskim knjigama i podacima starim i 130 godina i merama još iz austro-ugarskog doba. Osnivanje katastra nepokretnosti bilo je neophodno da bi se znalo kome šta pripada, odnosno kome pripada određena nepokretnost, kaže direktor zavoda Nenad Tesla. Potencijalni investitori iz inostranstva, veoma drže do toga da se zna ko je vlasnik nepokretnosti i gde su granice te nepokretnosti. Republički geodetski zavod već nekoliko godina intenzivno radi na osnivanju katastra nepokretnosti, kako bi se ovaj važan posao za državu Srbiju priveo kraju.

Aktivnosti Zavoda su mnogobrojne, a koja je primarna, pitamo direktora Nenada Teslu:

-Prioritetni zadatak Republičkog geodetskog zavoda je premer drzavne granice, adresni registar, registar prostornih jedinica, izrada digitalnih katastarskih planova, osnivanje katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, kao svojinske evidencije o nepokretnostima i stvarnim pravima nad njima. Do sada je katastar nepokretnosti osnovan u 4174 katastarske opštine, odnosno za 92.2 odsto katastarskih opština u Srbiji. Katastar nepokretnosti osnovan je za teritoriju sedam gradova: Sombor, Kragujevac, Čačak, Kruševac, Leskovac, Kraljevo, Jagodina i za teritoriju 87 opština. Najintenzivniji radovi su u Gradu Beogradu. U potpunosti je završeno osnivanje katastra nepokretnosti u 125 katastarskih opština u opštinama Novi Beograd, Stari Grad, Vračar, Savski Venac i Sopot, kao i u najvećim opštinama Palilula, Zvezdara, Zemun, Višnjica, Mirjevo, Obrenovac, Lazarevac i Mladenovac. U opštini Čukarica, kao i u katastarskim opštinama Borča, Kneževac i Veliki Mokri Lug u toku je izlaganje podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.

Da li je to dovoljno brzo?

-U planu je da se do kraja ove godine završi osnivanje katastra nepokretnosti za teritoriju Republike Srbije. Prevođenje analognih katastarskih planova u digitalni oblik finansira se dodatno sredstvima iz kredita Svetske banke kroz realizaciju projekta „Izrada katastra nepokretnosti i upis prava u Srbiji“. RGZ je uradio tri puta više digitalnih katastarskih planova nego što je planirano. Dobili smo pohvale od predstavnika Svetske banke, prilikom čega je ocenjeno da je realizacija projekta među najuspešnijima u Srbiji, Evropi i centralnoj Aziji. Naš projekat je ušao i u najuži izbor za najuspešniji projekat koji se finasira uz pomoć Svetske banke bilo gde na svetu.

Koje sve podatke sadrži katastar nepokretnosti?

-Katastar nepokretnosti sadrži podatke o zemljištu, zgradama i drugim građevinskim objektima, posebnim delovima zgrada - stanovima, poslovnim prostorima, garažama, kao i podatke o vlasnicima tih nepokretnosti. Takođe, u katastar nepokretnosti upisuju se i druga stvarna prava, na primer hipoteka. Katastar nepokretnosti je javni registar i svi podaci su dostupni građanima i pravnim licima i uvid u podatke je besplatan. Podaci katastra nepokretnosti uskoro ce biti dostupni i putem interneta svima zainteresovanima gradjanima. Radimo na tome kako bi se svest građana podigla na viši nivo u cilju razumevanja izvršenja obaveze prijavljivanja promena na nepokretnostima, a time i potrebe upisa stvarnih prava i promena u katastru nepokretnosti.

Ipak, i dalje u mnogim opštinama su veliki redovi za upis u katastar.

-Da bi situacija bila jasnija, treba reći da je u službama za katastar nepokretnosti tokom 2010. godine podneto 416.195 zahteva za provođenje promena na nepokretnostima, da je izdato preko 166 hiljada kopija katastarskih planova i preko milion prepisa listova nepokretnosti i raznih uverenja, a to je samo deo poslova koje obavljaju službe za katastar nepokretnosti. Ove godine završavamo Adresni registar Republike Srbije, pripremili smo sve podatke za popis stanovništa 2011. godine, obradili sve potrebne podatke u vezi koridora 10, izvršili konverzije na zahtev gradjana, bavili se imovinom NIS, Srbijagas, TelekomSrbija,...

Na 14 saltera u Sluzbi Beograd, dnevno imamo 1600 građana. U cilju smanjenja gužvi, RGZ je na svom sajtu obezbedio da građani mogu dobiti sve informacije i detalje o procedurama, bez potrebe da dolaze na šalter. Za područja Grada Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kruševca i Kraljeva građani mogu putem interneta podneti zahtev, a informaciju o završenom predmetu će dobiti elektronskom poštom.

Kako ćete pomoći građanima koji ne koriste internet?

-Građanima koji ne korite internet omogućili smo, zahvaljujući ugovoru koji smo potpisali sa JP „Pošta Srbije“, da ukoliko pri podnošenju zahteva ostave broj svog mobilnog telefona, bilo kog mobilnog operatera, mogu da dobiju SMS obaveštenje da je predmet završen. Osim toga, omogućili smo i poslovnim ljudima elektronski pristup podacima katastra nepokretnosti preko servisa KnWEB, koji omogućava pretraživanje i pregled podataka o nepokretnosti preko interneta. Taj servis je od posebne koristi pravnim licima koji u procesu restrukturiranja i privatizacije lako mogu doći do validnih podataka o imovini koja ih interesuje.

Uradili ste i digitalni ortofoto. Zbog čega je značajan taj posao?

-Prvi put RGZ je obezbedio digitalni ortofoto za celu teritoriju Srbije. Ovi podaci dostupni su i preko nacionalnog geoportala. Ortofoto je značajan u planiranju korišćenja prostora kao i za izradu raznih studija i projekata za potrebe investiranja i ulaganja. Na osnovu digitalnog ortofotoa može se najbolje sagledati sama lokacija za investiranje, kao i njena okolina, što utiče na brže donošenje odluke o ulaganju. Projekat je urađen uz pomoć CARDS programa EU. Osim izrade ortofotoa, ovaj projekat pomaže izradu i održavanja katastra nepokretnosti, izradu osnovne državne karte, značajan je u postupku komasacije, vođenju evidencije kućnih brojeva, naziva ulica i trgova. Prema INSPIRE direktivi EU, digitalni ortofoto predstavlja jedan od osnovinih izvora geoprostornih informacija. Ove godine popisivači će imati, kao retko ko u Evropi, ortofoto skice pripremljene za popis.

Da li vi možete da date i informacije o planiranoj nameni zemljišta? Imali ste pilot projekat vezan za Pančevo.

-Izradili smo sajt www.geosrbija.rs da bi građani i poslovni ljudi bilo gde u svetu, između ostalog, saznali šta se namerava sa određenom lokacijom, kuda će proći put ili će se nešto graditi. U okviru pilot projekta objavili smo prostorne planove grada Pančeva. Kad nam lokalne samouprave dostave svoje prostorne planove, objavićemo ih na našem geoportalu. Pored navedenog, RGZ kao posebna republička organizacija, priprema podatke za eksproprijaciju vezano za koridore 10 i 7, pripremamo podatke za most Zemun-Borča, Žeželjev most u Novom Sadu, obilaznicu oko Subotice, kompleks hotela na Staroj Planini, ostale razvojne planove Vlade Srbije.

Osim ovog projekta sa EU, imali ste još neke projekte u okviru međunarodne saradnje. Koje?

-Projekat razvoja kapaciteta za izradu digitalne osnove državne karte u Republici Srbiji finansiran je donacijom Vlade Japana. Projekat izrade Strategije za uspostavljanje infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji - NIGP realizuje se kao twinning projekat s norveškim partnerima. Radi se o kreiranju nacionalne infrastrukture za lako pretraživanje, pregled i razmenu geoprostornih informacija. Trenutno je u toku četvrta faza ovog projekta, a kad projekat 2012. godine bude završen, obezbeđivaće razmenu geoprostornih podataka za potrebe javnog sektora, privrede i građana, a biće deo evropske infrastrukture i bitan element za međunarodnu saradnju u ovoj oblasti. RGZ je vodeća institucija u Republici Srbiji na uspostavljanju NIGP-a na nacionalnom nivou. Sredinom marta u gostima nam je bio direktor Lantmaterieta, švedski RGZ, koji nam je odao priznanje da smo ih u poslednjih dve godine u nekim segmentima i prestigli. To prija ali i obavezuje.

Mirjana Stefanović, časopis Privredne komore Srbije "Korak", April 2011.