10.09.2019.

Превод на српски језик интервјуа Борка Драшковића за престижни часопис GIM International

Први пут реномирани часопис за геоинформатику затражио је интервју од једног српског експерта. Мр Борко Драшковић, директор РГЗ-а, у овом интервјуу говорио је о геопросторним подацима као инструменту за трансформацију земље. Такође, представио је и достигнућа Републичког геодетског завода на том пољу.

ИНТЕРВЈУ СА БОРКОМ ДРАШКОВИЋЕМ,

ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ РЕПУБЛИЧКОГ ГЕОДЕТСКОГ ЗАВОДА (РГЗ), СРБИЈА

 

Геопросторни подаци као основни инструмент за трансформацију једне државе.

Након неколико бурних деценија, Република Србија гради светлију будућност, укључујући и радикалну трансформацију своје инфраструктуре геопросторних података. Заправо, земља је добила признање за своје реформе у процесу дигитализације и економског развоја државе. Ово потврђује улогу геопросторних података као најбитнији ресурс 21. века са значајним потенцијалом за економски и друштвени развој државе и друштва. У овом интервјуу са Борком Драшковићем, генералним директором Републичког геодетског завода (РГЗ), GIM International детаљније посматра достигнућа у Србији, која могу да послуже као пример другим земљама на Балкану а и даље.

Систем земљишне администрације који добро функционише представља значајан стуб стабилности и друштвеног благостања. Каква је тренутно ситуација са катастром у Републици Србији и како се то осликава у читавој земљи?

Систем земљишне администрације у некој држави је и огледало стања у тој држави. Србија је претходних неколико деценија прошла кроз веома тежак период који су обележиле велике економске, политичке и социјалне кризе што се одразило и на сам систем земљишне администрације. До недавно, систем земљишне администрације је био генератор великих проблема, али и дежурни изговор за разне малверзације у Републици Србији. Због несређеног стања било је тешко реализовати инфраструктурне пројекте и развијати систем државне управе. Бројни посредници за некретнине, привредни субјекти, чак и државне институције су несразмерно пребацивали кривицу на слабости унутар Републичког геодетског завода са сопствениих недоследности, неефикасности или повећања цена. Преоптерећен систем управљања земљиштем отежао је чак и гарантовање власништва на непокретностима, што се и огледа у чињеници да данас постоји више од 4 милиона нерегистрованих објеката као и преко 3 милиона становника без адресе. Уређујући ово стање и легализацијом непокретности омогућава се економски развој државе, правна сигурност и стварање привлачне инвестиционе климе. Данас, у складу са активностима Владе Републике Србије, а уз велику помоћ Светске банке и других партнера као што је УНФАО, Републички геодетски завод крупним корацима сређује наслеђене проблеме, дигитализује податке у пословне процесе и уводи иновативна решења и технологије. Из корена смо променили устаљени систем регистрације непокретности, који је био неефикасан, када је уведен нови Закон о упису у катастар непокретности и катастар водова јуна 2018. године. Послујемо као модерна и прагматична институција, Републички геодетски завод више није традиционални регистар непокретности, већ дигитална платформа јавног сектора која омогућује грађанима приступ геопросторним информацијама на један транспарентан, поуздан и ефикасан начин. Наши планови и активности су дефинисани и презентовани у нашој Стратегији развоја до 2021. Наша визија и њена имплементација су изазвале велике, чак и осуђујуће, реакције, али свакако мотивишу друге делове система да буду проактивни и да учествују у реформи читаве државе. Потражња за геопросторним информацијама се умножила и геоинформатичари постају подразумевани део радних тимова.

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/српскипревод1.jpg

Обзиром на толико милиона неуписаних објеката и да толико грађана нема званичну адресу, верујем да би било фер рећи да се Република Србија и даље суочава са одређеним изазовима у катастру. Који је Ваш главни фокус када је у питању њихово решавање?

Тачно, и даље постоје изазови у катастру са којима се морамо суочити. Велика промена коју смо увели у односу на прошлост је да причамо отворено о проблемима и како најбоље да их решимо. До сада су се проблеми прикривали, правдајући постојеће тужно стање лошим законским решењима и неефикасности других институција. То је довело до толико великих проблема да смо постали ирелевантна и нефункционална институција која је држала неприступачне и непрецизне аналогне податке који су се тешко могли користити. Као последицу наше неефикасности имали смо и то да су друге институције креирале своје адресне регистре и податке, што је довело до нових процедура и оптерећења за привреду и грађане. Ми смо дефинисали своје изазове и кренули путем који је тежи, неизвеснији али који ће нас брже и ефикасније довести до нашег циља. Тај пут подразумева потпуно нов начин размишљања (дигитално размишљање) као и увођење нових и иновативних технологија и пословних процеса. Користећи геопросторну платформу Геосрбија, нове методе прикупљања података, као што је crowdsourcing, могу бити интегрисане у Националну инфраструктуру геопросторних података. Успели смо да за рекордно кратко време, односно за укупно две године, урадимо комплетан посао ажурирања адресног регистра и данас заједно са локалним самоуправама радимо на њиховом обележавању. Поред временске уштеде, услед увођења поменутих технологија остварена је и десетострука финансијска уштеда. Такође, применом сателитских снимака и методама машинског учења успели смо да евидентирамо све објекте у Републици Србији и, у сарадњи са другим институцијама у земљи, радимо на њиховом увођењу у систем катастра непокретности. Као што видите, нове технологије и другачији начин размишљања заједно са посвећеним и експертским тимом какав има РГЗ, омогућује нам да решимо вишедеценијске проблеме и да позиционирамо нашу институцију на централно место које и заслужује у 21. веку. Веома је битно да сви у систему разумеју да дигитализација не подразумева само просто увођење ИТ система и конверзију аналогних процеса. Напротив, она подразумева дигитализацију пословних процеса, дигитализацију правних оквира и дигитални начин размишљања праћен релевантним техничким решењима за успешну и операционалну дигитализацију.  У супротном, отварају се врата за злоуптребе једног нефункционалног и неодрживог система. Фокусирани смо на овај изазов, и највише се бавимо увођењем комплементних дигиталних процеса, придавању посебне пажње једноставним решењима који су јасно и прецизно дефинисани.

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/српскипревод2.jpg

У Вашој земљи сте препознати као „Реформатор године“. Која су кључна достигнућа довела до тога?

Омогућили смо другим државним органима да буду видљиви. Понудили смо свим институцијама могућност на националној дигиталној платформи да презентују своје податке бесплатно и на једноставан начин. Њихови подаци су просторно дефинисани у јединственом систему (UTM - Универзални трансверзални Меркаторов координатни систем) и међусобно се преклапају, пружајући на тај начин мноштво информација корисницима. Тренутно имамо 250 различитих сетова података, а посебно смо поносни што смо дигитализовали и мапирали историјски период који је обликовао територију Србије, као што је Велики рат. Ово признање је у ствари достигнуће целе струке. Чињеница да је институција која се бави геопросторним подацима добила признање за реформе у процесу дигитализације и економског развоја државе говори у прилог ономе што сво време и тврдимо на глобалном нивоу – да су геопросторни подаци ресурс 21. века и да има огроман потенцијал за економски и социјални развој једне државе и друштва. Сређени регистар непокретности подразумева сређене власничке односе и здраву пословну климу. Ми смо у Србији то практично и доказали. До сада, признања ове врсте су била ,,резервисана” за друге струке, али не и за геоинформатичку струку. Сгуран сам да време дигиталних геопросторних података као и геоинформатичке струке тек долази и да ће оваква признања бити нормална у времену које је пред нама. Многи кључни фактори су довели до добијања овог признања, укључујући нови начин функционисања катастра непокретности и катастра водова, нови информациони систем, унапређење квалитета података, дигитална геопросторна платформа Геосрбија, нова и ефикасна Национална инфраструктура геопросторних података, као и транспарентан и ефикасан рад РГЗ-а и ефикасна сарадња са осталим институцијама на пољу дигитализацијие.

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/српскипревод3.jpg

Како РГЗ види своју улогу у добу дигиталне трансформације?

Ако успемо у реализацији пројекта реформе, сигурно ћемо бити једна од водећих и најбитнијих државних институција. Не може ни да се замисли привредни напредак без добре земљишне администрације -  нема успешне Србије без успешног РГЗ-а. Улога геопросторних података, а самим тим и наше институције, је неопходна у процесу доношења паметних одлука и стварања правне сигурности. Наш циљ је да успоставимо целовиту платформу геопросторних података јавног сектора. Просторни георегистар ће имати централну улогу у управљању токовима различитих система. Такође, идеја нам је да објединимо и хостујемо све сервисе и податке на једном централном месту и да се са тог места процесирају и учине доступним кориснику на најефикаснији начин. Развијамо нове услуге и сервисе, данас су сви наши подаци доступни преко АПИ-а те на најефикаснији начин могу да их користе институције јавног сектора, привреда, грађани, образовне институције и да у сваком моменту имају најажурније податке. На тај начин можемо да помогнемо не само јавном сектору при доношењу правих и квалитетних одлука, већ и развоју привреде и економије целе земље за наше грађане. Наш акценат је увек био на јакој сарадњи, регионалној и међународној. У данашњем времену убрзаног технолошког напретка, знања и искуства се размењују на брз начин и нико нема права нити луксуз да ради сам и угрожава одрживи развој планете. У времену које је пред нама видимо неопхоност наставка повезивања са осталим институцијама из окружења, институцијама Европе и остатка света. Поред Светске банке, УН-а и Европске комисије, наши пријатељи из институција Холандије, Шведске, Уједињненог Краљевства, Норвешке и други су активно учествовали у постизању нашег успеха. Тако, и ми желимо да пружимо подршку другим државама заинтересованих за постизање сличних резултата.

Који су доминантни ставови спрам економске вредности 3Д геоинформација тренутно у Србији?

Захваљујући активностима и резултатима које смо остварили у претходном периоду Влада Републике Србије и јавност сада схватају важност просторних и 3Д података у економском развоју државе и друштва. Као доказ томе говоре и чињенице унапређења Националне инфраструктуре геопросторних података, унапређења геосектора и усвајања стратешких промена на националном нивоу, као што је Програм економских реформи Владе Србије, успон Србије на Doing Business листи Светске банке, Стратегија јавног сектора у Србији као и Акциони план Владе Србије. На тај начин, геопросторни подаци су остали кључан фактор у развоју државе и друштва, а све на основу резултата које смо остварили и на томе смо веома поносни. Морам да напоменем да је нови начин функционисања Републичког геодетског завода довео до значајног напретка приватног сектора. Како је РГЗ почео да даје ажурне податке и податке високог квалитета на савремен начин, велике али и мале приватне фирме су кренуле да шире своје пословање, да пружају нове услуге, али и да запошљавају геоинформатичаре. Међутим, услед геополитичког положаја државе и људске природе уопште, чини се да је доминантан став и даље тај да то што се ради је вероватно добро али не у нашој кући.

Коју улогу предвиђате за институције као што су Уједињене нације (UN-GGIM) и Светска банка, не само у Србији, већ широм света?

Наша искуства су таква да је практично немогуће имати ширу слику без подршке УН и Светске банке. Геосектор и земљишна администрација су изузетно велики и комплексни системи, и управљање геопросторним подацима је незамисливо без глобалног оквира. Циљеви одрживог развоја 2030 Уједињених нација јесу светионик за оквир или правац развоја мисије, визије и циљева којима треба стремити. По нашем мишљењу UN-GGIM и Светска банка ће имати кључну улогу у даљем развоју Геосектора и институција као што је РГЗ, на глобалном и на локалном нивоу. Активности на интегрисаном оквиру за геопросторне информације на којем заједно раде UN-GGIM и Светска банка пружиће основ за даљи развој инфраструктуре геопросторних података, узимајући у обзир чињеницу да нису све земље на свету у истој позицији и са истим окружењем. Препорукама је да је омогућено државама да праве акционе планове у складу са својим приоритетима и околностима. Мислим да је овај приступ „од глобалног ка локалном“ одличан и једини могући приступ.

Како очекујете да ће систем земљишне администрације у Србији изгледати за пет или 10 година?

Очекујем да ће бити изузетно транспарентан и поуздан систем, са значајно унапређеној ефикасности и приступачности. За пет година остварићемо све наше пројектоване циљеве, а то значи да ћемо бити једна од најуспешнијих администрација на свету. Сигурно ћемо се наћи у првих 20 на Doing buisness листи, а надамо се и у првих 10. Систем ће такође бити у потпуности функционалан, са свим наслеђеним проблемима које су решени. За 10 година, ако употребимо нове технологије паметно и усмеримо на опште добро тако да одговара новим потребама корисника и у складу са технолошким трендовима, бићемо трансформисани и интегрисани у јединствени технолошки светски геопросторни систем највишег ранга.

За крај, господине Драшковићу, организоваћете заједничку међународну конференцију у Србији, заједно са Заједничким истраживачким центром (JRC) ЕУ, Светском банком, UNECE, UNFAO и UN-GGIM Evropa овог септембра. Која ће бити тема овог догађаја?

Основна тема конференције је важност дигиталне трансформације државе и друштва са освртом на дигиталне просторне податке и увођење иновативних услуга које се односе на регионално и просторно планирање, паметне градове и пољопривреду следеће генерације. Циљ конференције је да се упознају различите заинтересоване стране (јавни сектор, приватни сектор, академска заједница и остали) о значају примене ИКТ технологија и промену трендова пословања у региону источне Европе. Републички геодетски завод је изабран за домаћина и партнера због изузетних резултата које је остварио у претходном периоду на пољу дигитализације својих услуга, увођењем модерних техничких и технолошких решења и иновативности у области управљања геопросторним информацијама и катастра непокретности. Ово је посебна част за Републику Србију, РГЗ и свих запослених у овој институцији који напорно раде како би нашим грађанима обезбедили квалитетније и ефикасније услуге. Захваљујући нашем раду, РГЗ је данас институција која организује важне интернационалне скупове као што је овај и у коју долазе колеге и студенти из иностранства (нпр. Краљевина Холандија, Република Словенија, Гвајана, Северна Македонија) ради размене знања и искуства. На овај начин Републички геодетски завод показује да је, заједно са Владом Србије и уз подршку Светске банке, на добром путу да одговори свим изазовима 21. Века.

 

/content/Vesti/2019/09 - Septembar/српскипревод4.jpg

 

Борко Драшковић је директор Републичког геодетског завода од јула 2015.г, и у времену до сад је допринео напретку транспарентности у катастру непокретности и раду РГЗ-а. Као резултат реформи које је предузео, именован је ,,Реформатором године” од стране Националне алијансе за локални економски развој (NALED) у јануару 2019.г. Такође је члан UN-GGIM-a и имао је кључну улогу у постављању темеља за crowdSDI у Србији. Дигитална геопросторна платформа за српски НИГП је већ више од годину дана оперативан, и у том времену је прикупљено више од 240 сетова података за многе институције у Србији.