ГД CNECT – Студија о јединственом дигиталном принципу за грађане и привреду на нивоу ЕУ
Овај извештај, као подршка Акцији 16 у оквиру стратегије ЈДТ која позива на бољу сарадњу између националних система, користи постојећу поновну употребу података у националним и прекограничним интеракцијама са државним управама; истражује јазове и баријере које утичу на потенцијал јединственог дигиталног принципа на нивоу ЕУ; идентификује циљеве и опције политика и анализира њихов утицај на кључне интересне групе у различитим могућим сценаријима. Укратко, резултат студије даје препоруке за дискусију и акцију на нивоу ЕУ, која ће донети стабилан и конзистентан законски оквир у облику директиве, која би надлежним институцијама омогућила размену и коришћење (даљу обраду) података (као и података о личности), уз заштиту права субјеката на које се подаци односе, као и оних који су наведени у GDPR-у.
Наводно се процењује да би ширење овог јединственог приступа на ниво ЕУ донело годишње нето уштеде у износу од чак 5 милијарди евра.
Усвојен нацрт извештаја о интегрисаној политици Европске уније за Арктик
Комисије Европског парламента за животну средину, јавно здравље и безбедност хране и за спољне послове су усвојиле нацрт извештаја о интегрисаној политици Европске уније за Арктик. Пленарно гласање ће се обавити у марту ове године.
ЕУ има стратешки интерес да преузме кључну улогу и региону Арктика са територијама осам земаља: Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Русија, Шведска и САД. Три Државе чланице ЕУ су такође и арктичке државе, док су Исланд и Норвешка чланице Европске економске зоне.
Ова заједничка комуникација предлаже интегрисану политику ЕУ за Арктик у три приоритетне ообласти: борба против климатских промена и заштита акртичке животне средине; одрживи развој на Арктику и у окружењу на основу коришћења шанси као што су „зелена економија“ и „плава економија“, међународна сарадња на питањима Арктика, а нарочито Конвенције УН о поморском закону (УНЦЛОС). ЕУ ће наставити са активним учешћем у Арктичком савету и са подршком регионалној и субрегионалној сарадњи.
Консултације о модернизацији и поједностављивању заједничке пољопривредне политике (ЗПП)
ЗПП је претрпела неколико таласа реформи, при чему је последња реформа усвојена 2013. а спроведена 2015. године. Од тада је контекст у коме је ова реформа формулисана значајно измењен. У оквиру свог радног програма за 2017. годину, Комисија ће наставити са радом и покренути широку расправу о поједностављивању и модернизацији ЗПП. Ово ће се фокусирати на специфичне приоритете политика у будућности, узимајући у обзир мишљење РЕФИТ платформе и без утицаја на следећи Мултинационални финансијски оквир. Циљ је сумирати доступне доказе о досадашњим резултатима ЗПП-а, извући лекције из спровођења последње реформе, покренути структуирани дијалог и потврдити које су постојеће тешкоће.
Јавна расправа ће бити отворена до 2. маја 2017. године.
