Масовно скенирање београдске збирке јавних исправа кренуло је у априлу 2016. године. Након непуне две године рада, прозведено је око 7 милиона слика скенираних докумената збирке јавних исправа.
Та обимна архивска грађа, сада је доступна службеницима у београдским службама за катастар непокретности за самостални рад што значајно штеди време и ресурсе који су до сада били неопходни за приступ овој врсти документације.
Одељење архива успешно је реализовало предају дигиталних података београдских збирки јавних исправа надлежним службама за катастар непокретности. Ово обухвата податке који су 2013. године преузети од земљишно-кљижног одељења 2. општинског суда у Београду, данашњи 1. основни суд. Преузети материјал садржао је документацију из надлежности 2. и 5. општинског суда. Тада је преузето око 7 000 фасцикли или књига са ДН решењима, расправним записницима, уписницима, ожалбеним решењима и решењима о национализацији. Касније је ова документација у више наврата допуњавана. У саставу преузете документације налази се око 1 120 000 ДН решења који су основа уписа права у катастру.
Све до 2016. године највећи део производног капацитета бавио се чишћењем, пописивањем и сортирањем запримљене документације. Да би се започело са масовним процесом скенирања, требало је припремити преузету документацију за скенирање. У овој фази је уложен огроман труд и организован је и рад викендом како би се испоштовали планирани рокови. Треба напоменути да се у то време Одељење архива паралелно бавило активностима на пројекту „Размена катастарских података између Београда и Приштине“ који је окончан крајем марта 2016. године.
Око 7 милиона слика скенираних докумената збирке јавних исправа, након спроведених финалних контрола и верификације, спремно је за даљу дистрибуцију.
Како би се унапредио рад београдских служби у издавању података ове врсте, Одељење архива је по завршеном скенирању и контроли преузете документације, организовало обуку запослених из београдских служби: Палилула, Раковица, Звездара, Вождовац, Чукарица, Савски Венац, Гроцка, Барајево, Стари Град и Врачар. Запослени су обучени за рад са подацима ове врсте и детаљно упознати са фолдерским структурама. Подаци су постављени на серверску инфраструктуру РГЗ-а и као такви постали су доступни за самосталан рад наведених београдских служби, без ангажовања Одељења архива.
Треба нагласити да се ради о веома значајном подухвату који је успешно окончан у планираном року. Ово не би било могуће да Одељење архива није стручно, технички и кадровски оспособљено да у својим производним линијама реализује сваки задатак из области дигиталне конверзије аналогне грађе.
