Нове власнике у Србији има чак 48.000 непокретности! Толико је у првој половини 2018. године склопљено купопродајних уговора, а њихова укупна новчана вредност износи чак 1,6 милијарди евра, што је 23% више у односу на исти период лане када је то било 1,3 милијарде.
Обим продаја повећан је за 15% , у односу на исти период прошле године када је склопљена 41 и по хиљада купопродајних уговора. Тренд показује да уз раст тржишта непокретности у Србији, расте и цена самих непокретности.
Више од половине новчаних средстава обрне се на некретнинама у Београду и то 830 милиона евра. По промету, први након Београда је Нови Сад, а вредност тржишта износи 185 милиона евра. Имајући у виду да је Нови Сад по броју становника 4 пута мањи од Београда, тако је и његово тржиште сразмерно мање вредности. Међутим када поредимо тржиште у Нишу, који је трећи по величини град у Србији и има тек око 20% становника мање од Новог Сада, упадљиво је да је вредност прометованих непокретности у Новом Саду чак 380% већа. На то да је на југу Србије слабији промет некретнинама, него у остатку земље, указује и податак да је вредност тржишта у Лесковцу свега 7, 2 милиона евра, иако је то је 6. по величини град у Србији. По промету испред Лесковца су, иако мањи по величини, Суботица са 29 милиона евра, Панчево са 21 милионом евра и Зрењанин са 15 милиона евра. Посебно је интересантно да је обим трговања у општини Оџаци, која броји око 9000 становника, а налази се у Војводини, био чак 16,1 милион евра.
ШТА СЕ И ГДЕ НАЈВИШЕ КУПУЈЕ
Од укупног трговања непокретностима чак 60% се одвија у Војводини и Београду, иако на том подручју живи мање од 50% становника наше земље.
У Србији су за куповину најтраженији станови (33%), али се на њима обрне скоро половина укупних новчаних средстава, односно 775 милиона евра. Код инвеститора је стога увек актуелна тражња за грађевинским земљиштем и она чини 17% од укупног трговања на тржишту непокретности.
Куће су у Србији двоструко мање тражене од станова и представљају 15% удела на тржишту.
Пољопривредно земљиште чини 20% укупног трговања непокретностима. Новчана вредност тржишта пољопривредног земљишта је око 72 милиона евра, што је скоро 11 пута мање од новчане вредности тржишта станова и представља мање од 5% укупне новчане вредности тржишта непокретности у Србији. Најскупље пољопривредно земљиште купљено је у Бечеју по цени 25.000 €/hа.
ЦЕНЕ КВАДРАТА СТАНОВА
У главном граду, у односу на исти период лане, скочиле су цене квадратног метра стана у новоградњи у општинама Нови Београд и Чукарица и то за 8 одсто. На Палилули, занимљиво, цена новоградње је пала за 10%, док је истовремено порасла цена квадрата у староградњи и то за 8 одсто. Раст цена старе градње постигнут је и у општини Стари град за 7%. Квадрат староградње пада на Савском венцу и у односу на исти период прошле године, нижи је за 6 одсто.
У Србији, највећи раст цена квадрата непокретности забележен је у староградњи у Новом Пазару и у Прокупљу и то 15%, док највећи раст цене квадрата новоградње остварен у Врању 13%, за њим су Суботица и Шабац са растом од 11% и Крагујевац са 10%. Највећи пад цена новоградње догодио се у Ужицу 8%, потом у Кикинди и Краљеву 7%.
НАЈСКУПЉЕ
Најскупљи квадрат у Србији и у 2018. години је на ексклузивној локацији Београда на води и коштао је преко 7800 евра, а цена стана била је преко 1 милион и 120 хиљада евра, док у старој градњи највишу цену и даље држе станови у околини Кнез Михајлове улице где је најскупљи квадрат плаћен преко 4300 евра.
Интересантно, најскупља кућа у првој половини 2018. године није на некој ексклузивној локацији у главном граду, већ се налази у једном београдском приградском насељу на општини Вождовац. Цена те куће у Белом Потоку, са великом окућницом, достигла је цену од 1,5 милиона евра.
Најскупљи квадрати су у Београду и то у општинама Савски Венац (2.600 €/m ² новоградња и 1.400 €/m ² староградња), Стари Град (1.900 €/m ² новоградња и 1.700 €/m ² староградња), Нови Београд (1.900 €/m ² новоградња и 1.600 €/m ² староградња) и Врачар (1.700 €/m ² новоградња и 1.600 €/m ² староградња).
Интересантно је приметити да је просечна цена новоградње на Новом Београду достигла цену новоградње у централним градским општинама (Стари Град), па и престигла просечну цену на Врачару. У староградњи, просечна цена квадрата на Новом Београду идентична је просечној цени строградње на Врачару, а престигла је Савски венац.
Затим следе Нови Сад (1.100 €/m ² новоградња и 950 €/m ² староградња), Нови Пазар (850 €/m ² новоградња и 750 €/m ² староградња), Крагујевац (950 €/m ² новоградња и 700 €/m ² староградња) и Ниш (800 €/m ² новоградња и 700 €/m ² староградња).
НАЈЈЕФТИНИЈЕ
Најјефтинији квадрати у Србији су у Бору, и то 300 €/m ² за староградњу, и у Кикинди, где се староградња продавала за 350 €/m ² .
ПОСЛОВНИ ПРОСТОРИ
Најскупљи пословни простор по квадратном метру плаћен је у Београду, у близини самог Трга Републике, дакле у најстрожем центру града, а цена је била 6.000 евра.
Највиша цена квадратног метра земљишта у индустријској зони била је 124 €/m ² и остварена је у Земун Пољу.
СКУПОЦЕНЕ ГАРАЖЕ
Све већи број аутомобила у главном граду изгледа утиче и на цену гаража за које је у Београду, у првој половини године, у више наврата, и у новоградњи и староградњи, плаћено 30.000 евра.
Датотеке за преузимање
