Б - БОЈА
Боја представља једну од визуелних варијабли у картографији, а њена употреба дефинисана је картографским кључем. Користи се како би се омогућила веза између стварног света и његове репрезентације на карти. Боја обезбеђује више дизајнерских могућности и омогућава већу експресивност и креативност у изради карте. Да би ефективност карте била на максималном нивоу, потребно је боје применити на прави начин. Уколико се користе погрешно, као последице се могу јавити збуњеност корисника и његова перцепција карте као неатрактивне.
В - ВЕКТОР
Географски подаци обично се јављају у два облика, то су вектор и растер. Векторским подацима описују се феномени чије се просторно планирање апстрахује линијом, тачком или полигоном. Растер се састоји од редова и колона ћелија које се називају пиксели, при чему свака од тих ћелија има једну одређену бројну вредност. У случају слике, та бројна вредност представља број боје (боје су кодиране бројевима).
Г - ГРАНИЦЕ
Границе на карти означавају међу између ентитета или политичких јединица. Границе су добар извор за стварање тематских карата, у чијем је фокусу приказ најразличитијих тема из друштвеног подручја, непосредно везаних за географски простор. Укупна дужина граница Републике Србије износи 2.351,8 километара.
Д - ДУЖИНА (ГЕОГРАФСКА)
Географска дужина и ширина ( лонгитуда и латитида) јесу две основне координате географског координантног система. Укрштањем ове две осе врши се позиционирање свих објеката на Земљи. Географска дужина према истоку означава се позитивним бројем, а дужина према западу негативним, док се географска ширина према северном полу означава позитивним, а ширина према јужном полу негативним бројем.
Ђ - ЂЕРДАП
У оквиру Ђердапске клисуре, на североистоку Србије, налази се национални парк „Ђердап“. У картографији се као врста тематске карте издваја карта националног парка, на основу које се могу добити информације о локалитету и свим елементима културне и природне баштине тог подручја. Специфичност овог појма огледа се и на лингвистичком плану, где репрезентује појаву ендонима и егзонима. Ендоним је лингвистички термин који означава облик неког појма, у овом случају топонима, који се користи на матичном подручју ( Ђердапска клисура), док је насупрот њему појам егзонима, страни облик назива за исти топоним (рум. Порţиле де Фиер; мађ. Васкапу; свк. Железнé врáта; тур. Демиркапı; нем. Еисернес Тор; буг. Железни врата).
Е - ЕКВИДИСТАНЦИЈА
Еквидистанција представља вертикално растојање између две суседне хоризонталне равни којима се дефинишу изохипсе. Зависи од размере карте - што је размера карте већа, еквидистанција је мања. Такође зависи и од особина рељефа, што је рељеф мање рашчлањен, еквидистанција је мања. Мања еквидистанција даје вернију слику рељефа земљишта, али и ствара веће географско оптерећење карте.
Ж - ЖИРОСКОП
Жироскоп је уређај за мерење промене угла везаног за тела, односно инерционе системе и за одржавање оријентације. Функционише на основу принципа угаоног момента. Уређај се састоји од диска чија се осовина може слободно окренути у било који положај пространства. Жироскопи се могу користити за изградњу жирокомпаса који допуњују или замењују магнетске компасе (у бродовима, летелицама и возилима у целини), као стабилизатори (бицикли, свемирски телескоп „Хабл“, бродови, возила у целини), или бити коришћени као део унутрашњег система навођења.
З - ЗУМИРАЊЕ
Уз пан, тилт и ротацију, зум је један од најчешћих начина за навигацију дигиталним картама. Када се односи на слику или графику, зум има функцију фокусирања на део слике и повећава њену укупну величину да би се њом детаљније манипулисало. Картографи при креирању карата могу применити три врсте зумирања: статичко линеарно, статичко ступњевито и динамичко.
И - ИЗОХИПСА
Изохипсе представљају затворене криве линије којима се на симболичан начин приказује надморска висина у жељеној тачности. Разликујемо више врста изохипси: главну, основну и помоћну. У зависности од вредности еквидистанције, на карти могу бити означене као непрекидне танке, непрекидне задебљане или испрекидане линије.
Ј - ЈУГ
Југ је једна од четири стране света. Положај југа у односу на север, који се сматра основном страном света, јесте 180 ступњева или 6 сати. Његова позиција на географској мапи је у дну, у случају да није другачије наглашено. Југ је могуће пронаћи уз помоћ казаљке сата и сунца, али један од најпоузданијих начина је помоћу компаса. Магнетна игла компаса увек показује правац севера, а њена супротна страна правац југа.
К - КАРТОГРАФСКИ ЗНАЦИ
Картографски знаци појављују се прилично касно на географским картама, тек у време појаве модерних карата. Служе за приказ свих географских елемената, изузев рељефа. Особине које сваки знак мора да поседује су следеће: да је једноставног облика, да не заузима велику површину, да је лако уочљив, очигледан и леп. У зависности од тога које елементе представљају, могу се поделити на контурне, за објекте који се могу представити у размери карте (језера, мочваре, биљни и животињски свет), на ванразмерне, то су симболи за објекте малих димензија, изгледом сличних објекту који представљају (рудници, фабрике, манастири) и на линијске, за објекте који се пружају линијски (саобраћајнице, границе, водотоци).
Л - ЛЕГЕНДА
Легенда карте користи се да би се објаснило значење картографских знакова. Обично се налази у угловима карте. На основу легенде могу се добити информације потребне да се на адекватан начин протумаче симболи. Неопходно је да симболи у легенди буду приказани у истој величини, боји и приказу као на карти.
Љ - ЉУБОВИЈА
Љубовија је насељено место у северозападној Србији. Велики број насељених места површински се поклапа са истоименим катастарским општинама. Али једно насељено место може обухватати више катастарских општина или обрнуто - једна катастарска општина може обухватати више катастарских места. Насељено место не треба мешати са насељем зато што једно насељено место најчешће обухвата више насеља (градова, села, заселака, итд.), а постоје и насељена места која немају становника, тј. нема активне насеобине.
М - МЕРКАТОР, ГЕРХАРД
Герхард Меркатор био је фламански картограф, конструктор познате пројекције за израду навигацијских карата. Меркатор је први почео да критички разматра постојећи картографски материјал и да одабира најцелисходније пројекције, па су његове карте по тачности, богатству садржаја и савршенству гравуре значиле велику новину у картографији. Он је, заправо, поново поставио картографију на строго научне основе.
Н - НАЗИВ
Назив карте је њен саставни део, а улога му је да опише о каквој карти се заправо ради. Спада у дескриптивне (допунске) елементе карте, који представљају помоћна средства и имају за циљ лакше разумевање и коришћење карте. Потребно је да назив одмах пружи кориснику тачну идеју о томе шта карта приказује. Уколико је она део серије, треба јасно назначити која је то карта и који је то део серије.
Њ - ЊИВА
Њива (ораница) јесте врста обрадивог земљишта која се користи за потребе ратарства. Служи за узгајање култивисаних врста биљака — житарица и индустријског биља. Највећи број њива на територији наше земље регистрован је у Војводини. Њиве подлежу катастарском класирању земљишта, којим се одређује култура и класа сваке парцеле плодног земљишта.
О - ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ
Отворени подаци подразумевају концепт слободног приступа подацима, без ограничења у коришћењу и објављивању. Доступност, поузданост и ажурност представљају окосницу развоја просторних података на републичком нивоу у оквиру Дигиталне платформе Гео Србија. Због важности размене података и њихове даље дистрибуције, у оквиру Националне инфраструктуре геопросторних подаката (НИГП), оформљена је услуга „Отворени подаци НИГП-а“ која има за циљ да бесплатно омогући свим грађанима ефикасније коришћење просторних података који су у власништву јавног сектора.
П - ПРОЈЕКЦИЈЕ
Картографска пројекција је начин визуелног трансформисања 3Д Земље на раван лист папира или екран рачунара. Све картографске пројекције на неки начин искривљују површину Земље, а различите пројекције бирају се у зависности од сврхе карте. Постоји више подела пројекција, а према начину преношења картографске мреже деле се на цилиндричне, купасте и азимутне. Најпознатија цилиндрична картографска пројекција је она коју је увео фламански картограф Герхард Меркатор- Меркаторова пројекција.
Р - РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД
Републички геодетски завод (РГЗ) је посебна организација Републике Србије, која врши стручне послове и послове државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података и геодетске радове у инжењерско-техничким областима, као и послове из области геомагнетизма и аерономије.
С - СТРЕЛИЦА ЗА СЕВЕР
Стрелица за север користи се на мапама да би указала на правац севера. Иако није увек потребно приказати стрелицу за север, она може бити корисна у случају да корисници карте не разумеју оријентацију приказаног географског подручја. Након што одредимо правац севера, лако ћемо одредити и остале правце. Када се окренете ка северу, југ је иза вас, запад лево, а југ десно.
Т - ТЕОДОЛИТ
Теодолит је геодетски инструмент за мерење хоризонталних и вертикалних углова, али се може користити и за мерење косих дужина. Састоји се из два основна дела: алхидаде (покретни део теодолита) и статива, који је непокретан и који носи алхидаду. У питању је осетљив инструмент, тако да је за његово руковање поред знања и искуства потребан и опрез. Први теодолит конструисан је у Немачкој, у 16. веку. Занимљиво је да порекло ове речи представља потпуну непознаницу.
Ћ - ЋЕХОТИНА
Ћехотина (Ћеотина, Ћотина, Чехотина) је река која протиче кроз Црну Гору и БиХ. Реке су на картама, у већини случајева, приказане линијама плаве боје. Уколико су намена и размера карте погодне, неке реке се могу приказати и површинама у реалној размери, што омогућава реалан приказ и других објеката на реци или у њеној долини.
У - УНДУЛАЦИЈА ГЕОИДА
Ундулација геоида представља растојање између елипсоида и геоида дуж елипсоидне нормале. Земљин елипсоид је обртни елипсод који, као математички дефинисано тело, најближе апроксимира Земљу, док је геоид појам који означава неправилну површ која најбоље апроксимира средњи ниво мора за целу Земљу.
Ф - ФОНТОВИ
Прави избор фонтова важан је део процеса дизајнирања карте. Са тако великом могућношћу избора лако је погрешити, па треба покушати задржати једноставност. Не треба претрпавати карту низом различитих фонтова и користити само фонтове који су и даље читљиви у мањим величинама.
Х - ХИПСОГРАФИЈА
Хипсографија означава представљање надморских висина на картама. Углавном се односи на узвишења на површини Земље, али се понекад примењује и на друге планете, као што су Марс или Венера. Методе хипсографије које су се примењивале и које се данас примењују јесу: изохипсе, сенчење, шрафе и хипсометријске скале. Развој рачунарских технологија омогућио је и реалне 3Д приказе рељефа.
Ц - ЦВИЈИЋ, ЈОВАН
Географ, истраживач, визионар, академик и један од највећих интелектуалаца Србије. Добитник бројних признања за свој научно-истраживачки рад. Сматра се утемељивачем српске географије. Његова докторска теза под називом „Дас Карстпхäномен“ представила га је широј јавности и учинила познатим у светским научним круговима. Овај рад је касније преведен на више језика.
Ч - ЧВОРНА ТАЧКА
Чворна тачка јесте тачка геодетске мреже у којој се сустиче три или више геодетских влакова. Геодетски влак (полигонски, линијски, нивелмански) представља низ тачака постављених у линији између датих тачака геодетске мреже. Тачке су међусобно повезане мереним угловима и дужинама у полигонској мрежи, дужинама у линијској мрежи или висинским разликама у нивелманској мрежи.
Џ - ЏУНГЛА
Џунгла се најједноставније може дефинисати као равница обрасла прашумом. Постоји извесна двосмисленост употребе овог термина у стварности и у популарној култури, те је његова примена, у зависности од тога, варирала. Послужио је као инспирација за настанак бројних књижевних и филмских остварења, као што су - „Књига о Џунгли“, „Тарзан“, „Џунгла“, „Звуци дивљине џунгла“ итд. На картама се џунгле, односно прашуме, углавном обележавају зеленом бојом, што је карактеристично за представљање свих облика вегетације. Највећа прашума на свету је Амазонија. Треба истаћи и занимљиву чињеницу, на Балкану такође постоји прашума - Перућица, стављена под заштиту државе као природни резерват.
Ш - ШРАФЕ
Шрафе су један од метода приказивања рељефа који је био доминантан у 18. и 19. веку. Заснива се на исцртавању редова цртица у смеру линија највећег пада терена - што је стрмији терен, то је његов приказ тамнији, тј. цртице су краће и дебље. Овај метод први је научно развио аустријски картограф Леман.
А - АГЛОМЕРАЦИЈА 
