Овакво поступање базира се на чињеници да је модерна држава заснована на принципима правне сигурности, а не као некада, да се уписи врше на начин „држи буре воду док мајстори оду“, односно да се готово сви поступци одбијају или воде унедоглед.
У тренутној ситуацији поступање по поменутом упуству доводи до исправног и законом предвиђеног исхода. Дакле, прво мора да се изјасни орган надлежан за утврђивање накнаде за конверзију након чега се покреће поступак уписа у катастра.
На овај начин су постигнута два основна ефекта. Као прво, изјашњава се орган који одређује накнаду. Уколико се он изјасни да се не ради о случају конверзије уз накнаду покреће се поступак за упис конверзије без накнаде. Као друго, када се град или општина изјасне да нема накнаде, службеник у катастру нема простора за изврдавање и одуговлачење поступка чиме се укида простор за махинације у поступку уписа.
Само овакво поступање је логично. Претпоставља се и да су одељења за имовинско-правне односе свакако упућенија у материју, када је у питању процена вредности у приватизацији. Нарочито што контролу законитости њихових аката врши Министарство финансија Републике Србије. Наравно, РГЗ је спреман да преузме непосредно одлучивање о уписима без накнаде за приватизована привредна друштва чим од надлежног министарства добије акт о исправама које могу представљати доказ да је одређено земљиште ушло у процену вредости у приватизацији.
Подсећамо да је овај капитални пројекат покренут још 2009. године. Уследило је више законских аката и подаката који су довели до конфузије и створили плодно тло за појаву корупције и „лова у мутном“. На састанцима са привредницима представници катастра упознати су са чињеницом да велика већина не жели да нешто добије џабе, већ да се настали проблеми реше дугорочно и правно ваљано како сутра не би дошли у ситуацију да се вуку по судовима. Само уз такав приступ и процедуру коју спроводи РГЗ, а на основу измена и допуна Закона о конверзији уз накнаду из 2020. године, коначно се може доћи до правно одрживог решења. Више нема „можда ће бити, а а можда бити неће“.