RGZ smatra da je u interesu građana da se o ovim pitanjima razgovara javno, dokumentovano i činjenično, jer se godinama u javnosti mešaju nadležnosti katastra, lokalne samouprave, urbanističkih organa, građevinske inspekcije, organa koji izdaju dozvole i organa koji sprovode ozakonjenje.
Katastar ne donosi urbanističke planove. Katastar ne izdaje građevinske dozvole. Katastar ne sprovodi inspekcijski nadzor. Katastar ne ozakonjuje nezakonito izgrađene objekte. Katastar ne odlučuje o tome gde će se graditi, koliko će se graditi i pod kojim uslovima će se prostor koristiti.
Katastar upisuje prava i podatke na osnovu isprava nadležnih organa i zakona.
Zbog toga je javna rasprava potrebna, ali ona mora biti zasnovana na dokumentima, nadležnostima i odgovornosti svakog organa, a ne na zameni teza u kojoj se katastar predstavlja kao krivac za posledice odluka koje nisu u njegovoj nadležnosti.
RGZ prihvata javnu raspravu, ali ne prihvata da lice koje je politički akter, predstavnik lokalne vlasti i javni kritičar postupka istovremeno bude predstavljeno kao neutralan učesnik u radnom telu koje mora da štiti nepristrasnost i svrhu zakona.
Istovremeno, Republički geodetski zavod saopštava da učešće gospodina Stamatovića u radnoj grupi koja bi se bavila postupkom izlaganja podataka katastra nepokretnosti nije prihvatljivo.
Razlog za takav stav nije lične, već institucionalne i pravne prirode. Gospodin Stamatović je istovremeno predstavnik lokalne vlasti, politički akter, javni kritičar rada katastra i lice koje je u javnosti već zauzelo stav o postupanju RGZ-a. Takva pozicija stvara sukob uloga i opravdanu sumnju u nepristrasnost njegovog učešća u telu koje mora biti stručno, objektivno i usmereno isključivo na zakonitost postupka.
Postupak izlaganja podataka katastra nepokretnosti mora da služi svojoj zakonskoj svrsi: utvrđivanju podataka na osnovu dokumentacije, zaštiti prava građana, pravnoj sigurnosti i poverenju u javne evidencije. Taj postupak ne sme postati prostor za politički pritisak, lokalno usmeravanje, medijsko nametanje krivice ili naknadno opravdavanje spornih odluka drugih organa.
Posebno zabrinjava obrazac u kome se pojedine zakonske procedure formalno koriste, ali se u praksi okreću protiv sopstvene svrhe. Kada se govori o planskom razvoju, a rezultat je prekomerna apartmanizacija i betonsko opterećenje planine, kada se javni interes koristi kao obrazloženje, a posledice idu u korist privatne izgradnje, kada se građevinska pravila formalno poštuju, a na terenu se toleriše drugačije stanje, onda se ne štiti zakon već se njegova forma koristi da se izbegne njegova suština.
Upravo zato je neprihvatljivo da lice koje je politički i institucionalno povezano sa takvim modelom bude deo radnog tela čija je svrha suprotna: da obezbedi zakonitost, nepristrasnost i poverenje građana.
RGZ prihvata javnu raspravu o svakom dokumentu, svakoj nadležnosti i svakom postupku. RGZ prihvata da se pred građanima jasno pokaže ko je šta radio, ko je šta potpisivao, ko je donosio planove, ko je izdavao dozvole, ko je vršio ili nije vršio inspekcijski nadzor, ko je sprovodio ozakonjenje i na osnovu kojih akata je katastar vršio upise ali RGZ ne prihvata da se postupak izlaganja podataka katastra nepokretnosti pretvori u političku scenu ili instrument pritiska na stručni rad katastra.
Javna rasprava - da. Politizacija postupka izlaganja - ne.
