Само у Чајетини евидентирано је више од 5.000 пријава за упис објеката - готово онолико колико је у том насељу већ уписано објеката у катастар непокретности. Постоји и 178 стамбених зграда које нису изграђене у складу са законом, са више од 70.000 квадратних метара стамбеног и апартманског простора.
То нису политичке оцене. То су службени подаци. Зато се мора поставити питање: ко је доносио урбанистичке планове, ко је вршио инспекцијски надзор, ко је управљао простором и да ли се за све те непокретности плаћају законом прописани порези?
Катастар не доноси урбанистичке планове, не издаје грађевинске дозволе, не врши инспекцијски надзор и не управља простором локалне самоуправе. Катастар евидентира чињенице. А када чињенице покажу размере бесправне градње, неуређеног простора и изостанка делотворне контроле, онда онима који су годинама управљали тим простором катастар постаје сметња. Зато службеник катастра не може бити кривац за хаос који је настајао годинама у систему локалног планирања, контроле и управљања простором. Не може катастар бити одговоран зато што господин Милан Стаматовић покушава да тај хаос премести у медијски простор, прикрије суштину проблема и од свега направи политичку представу.
Посебно је нетачна тврдња да су подаци о неуписаним објектима „непроверене информације“. Евиденција објеката који нису уписани у катастар непокретности јавно је доступна на дигиталној платформи „ГеоСрбија“ више од пет година. Доступна је грађанима, државним органима и јединицама локалне самоуправе. Дакле, није реч ни о новој, ни о тајној, ни о непровереној информацији, већ о службеној евиденцији која је све време била доступна и председнику општине Чајетина.
Ако је та евиденција за њега и даље „непроверена“, онда се поставља једноставно питање: зашто је није проверио онај ко је годинама био одговоран за уређење простора на територији општине? Ово није питање његовог права да као грађанин поставља питања. То право му нико не спори. Ово је питање да ли лице које јавно заступа интересе једне стране у поступку, оспорава законитост рада органа, унапред износи ставове о исходу поступка и политички напада институцију чији службени подаци указују на размере проблема, може бити подобно да учествује у раду тела које треба да допринесе уређењу управо те области.
Без обзира на то да ли би у формалном смислу постојао непосредан сукоб интереса да господин Стаматовић буде у Комисији за излагање катастра непокретности, такво учешће било би супротно сврси одредаба Закона о спречавању корупције, Закона о општем управном поступку и Закона о државном премеру и катастру. Заједничка сврха ових норми јесте очување непристрасности, објективности, законитости поступања и поверења јавности у рад државних органа.
Зато Републички геодетски завод има обавезу да на ове чињенице укаже. Не због политике, већ због закона. Не због полемике, већ због јавног интереса. Бука пролази. Документа остају.
