Генерал и академик Стеван П. Бошковић био је геодетски ђенерал и редован члан Српске академије наука.
Од 1912. до 1918. године, Бошковић је учествовао у балканским ратовима и Првом светском рату. За ратне потребе Географско одељење српске војске израдило је и штампало потребне карте, бринуло о обједињавању локалних координатних система, премеравало фронт и позадину и измерило Велику солунску трансверзалу.
На Солунском фронту Бошковић је руководио радом Топографског одељења Врховне команде, где је на сектору Српске војске и њене позадине израдио карте у размери 1:25 000 и 1:50 000.
Са Јованом Цвијићем био је један од оснивача Српског географског друштва (1910) и члан прве Управе Друштва.
Цвијић је био на челу Српског географског друштва све до своје смрти, а на месту председника друштва наследио га је, са мандатом од две године (1928–1930), баш Стеван Бошковић, тада високи официр југословенске војске, геодета и картограф.
Између два светска рата организовао је рад на успостављању триангулације, нивелмана, топографских премера Југославије, као и израду војних топографских и географских карата.
Основао је Друштво геометара Југославије (1919) и био његов први председник. Оснивач је Националног комитета за геодезију и геофизику (1924), затим председник Геолошког комитета Југославије (1931 и 1934).
За дописног члана Српске академије изабран је 15. фебруара 1932, а за редовног 10. јуна 1955. године. За вишедеценијски успешан рад добио је неколико признања и почасти у Србији, Југославији и иностранству.
Био је члан више комисија Међународне геодетске и геофизичке уније. Такође, биран је за члана многих националних геодетских и географских асоцијација (Русија, Чехословачка, Украјина, Немачка, САД). Био је носилац бројних домаћих и иностраних одликовања.
Значајнија дела су: „Прва и друга одредба географске дужине Београда“ (1946), „Базис и Базисне мреже тригонометријске триангулације Србије, Црне Горе, Косовско-Метохијске области и Македоније“ (1949), „Скретање вертикала у Србији“ (1952) и др.
Генерал и академик Стеван П. Бошковић преминуо је у Београду 9. маја 1957. године.
