Тржиште станова забележило је пораст вредности тржишта у односу на прво полугодиште 2025. године од 11,4% док је број уговора смањен за 1,9%.
Осим станова, тржишна вредност пословних простора порасла је за 30%, уз раст броја уговора од 6,4%. Тржиште гаражних простора такође показује пораст вредности за 16,8% и раст броја уговора за 9,6%. Повећање броја уговора за 14,9% и вредности за 3,2% забележено је у сегменту грађевинског земљишта. Код тржишта кућа уочен је раст вредности од 7,5% уз смањење броја уговора од 2,2%. Тржиште пољопривредног земљишта је забележило смањење броја уговора од 14,1%, док је вредност порасла за 18,8%.
Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 2,5 милијарди евра и уделом од 61% укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 328 милиона евра (8%), за грађевинско земљиште 282,8 милиона евра (7%), за пословне просторе 212,9 милиона евра (5%), а за пољопривредно земљиште 125,6 милиона евра (3%).
Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 55%. Такође, има највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора (68%), као и у вредности пословних простора (51%) и грађевинског земљишта (50%). С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 69%, као и у промету кућа (43%) и викендица (57%).
Највећи број купопродајних уговора у првом полугодишту 2026. године достављен од стране јавних бележника је на подручју Основног суда у Новом Саду – 5.543, док је највећи обим новчаних средстава остварен на подручју Првог основног суда у Београду у износу од 841,3 милиона евра.
Канцеларије Јавни бележник Љубица Бајић и Јавни бележник Мирјана Симовић Алексић са територије Основног суда у Новом Саду су канцеларије са највећим бројем достављених купопродајних уговора у првом полугодишту 2026. године – по 876 уговора, док је канцеларија Јавни бележник Ана Петровић са територије Првог основног суда у Београду канцеларија са највећим обимом новчаних средстава од око 129,9 милиона евра.
Кредитно финансирање забележено је у 14% уговора о промету непокретности што представља пораст од једног процентног поена у односу на исти период претходне године. Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова: у 33% уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што представља пораст од 3 процентна поена у односу на исти период претходне године.
Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Републици Србији у првом полугодишту 2026. године, највећи износ новчаних средстава издвојен за стан је на територији градске општине Стари град (Град Београд) и износи 2,6 милиона евра, што је уједно најскупљи квадрат продат по цени од 12.000 EUR/m2. Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац (Град Београд) за 2,1 милион евра, а најскупље гаражно место је плаћено 77.000 евра на територији градске општине Стари град (Град Београд).
Осим Полугодишњег извештаја о стању на тржишту непокретности, Републички геодетски завод од ове године објављује и извештај „Статистика цена непокретности“ који пружа корисницима статистички приказ података о промету непокретности у Републици Србији. Овај извештај доноси нове информације о просечним ценама непокретности као што су: просечна цена станова у првом полугодишту 2026. године у Републици Србији која је износила 100.157 евра, а просечна цена кућа 39.334 евра.
Објављивањем Извештаја о стању на тржишту непокретности, затим Статистика цена непокретности и других публикација Републичког геодетског завода, као и података из Регистра цена непокретности, РГЗ настоји да допринесе већој транспарентности и бољем функционисању самог тржишта, али и да помогне свим доносиоцима одлука у вези са стратешким питањима у области непокретности.
