На позив удружења посредника у области промета и закупа некретнина, Кластер Некретнине, директор Републичког геодетског завода мр Борко Драшковић држао је уводну реч на отварању стручног саветовања „НАУЧИ ДА УСПЕШ 2022“. У свом говору мр Борко Драшковић је представио резултате реформе катастра који су постигнути у оквиру пројекта „Унапређење земљишне администрације у Србији“ који Републички геодетски завод реализује уз подршку Светске банке.

Делегација из Сектора за планирање и изградњу главног града Норвешке Осла, посетила је 22.9.2022. Републички геодетски завод у оквиру студијске посете најбољих европских пракси из домена земљишне администрације. Одржан је низ састанака и презентација српског модела катастра непокретности и рада РГЗ-а као и будућим плановима уз отварање могућности и за будућу међународну сарадњу са овом норвешком институцијом.

Дана 8.9.2022. године Министарство трговине, туризма и телекомуникација обавило је ванредни инспекцијски надзор у Републичком геодетском заводу поводом безбедности база података катастра током сајбер напада који се догодио у јуну ове године. Током инспекцијског надзора потврђено је да је РГЗ адекватно поступио, у условима интензивног сајбер напада, и да је својим правоременим деловањем заштитио податке о имовини грађана које се налазе у базама података.

У најновијој студији Уједињених нација под насловом „Финансирање дигиталне трансформације земљишне администрације“ Србија је, захваљујући реформи која се спроводи у Републичком геодетском заводу, наведена као пример најбоље светске праксе у дигиталној трансформацији управљања непокретностима. У студији се наводи да је Србија, поред Велике Британије и Северне Ирске, земља која је највише урадила на пољу дигитализацији евиденција и пословних процеса и креирању дигиталних услуга корисницима са чврстом ИТ инфраструктуром. Посебно је наглашена трансформација и реаговање Републичког геодетског завода током ЦОВИД пандемије као и најновијим услугама и платформом у случају ванредних ситуација и регистру ризика. Такође, посебно место у студији су заузели резултати које је Републички геодетски завод постигао на пољу родне равноправности у земљишној администрацији.

Републички геодетски завод је у претходном периоду успео да кроз разговоре и компромис заједничким снагама са скоро свим заинтересованим странама и учесницима у систему управљања непокретностима у Србији, а уз помоћ Владе Србије, покрене реформу система у складу са Законом и најбољом светском праксом а кроз пројекат „Унапређења земљишне администрације у Србији“ који се спроводи у сарадњи са Светском банком.

Републички геодетски завод је, анализирајући структуру ланаца корупције, дошао до закључка да се највећи део коруптивних активности дешава ван катастра, у повезаним системима и кафанама. Између грађана и РГЗ-а исплетена је читава индустрија илузије, која ради на коруптивној основи. Користећи манипулације представља се као да је највећи проблем у РГЗ-у и да он може бити решен само путем некога ко „има везу“ у катастру.

Сређен систем управљања непокретностима подиже БДП државе за 7% док у неким привредним гранама као што је грађевина подиже ефикасност и до 15%, закључци су кредибилних међународних истраживања.