Тржиште непокретности у Републици Србији наставља снажан раст и у 2026. години. Подаци за први квартал показују раст укупне вредности тржишта од 13,9% и повећање броја трансакција од 6,2% у односу на исти период претходне године.
Највећи део вредности тржишта и даље носе станови, за чију је куповину издвојено чак 1,2 милијарде евра, што чини 62% укупне вредности свих прометованих непокретности. Следе куће са 152 милиона евра (8% укупне вредности), грађевинско земљиште са 122 милиона евра (6%), пословни простори са 92 милиона евра (5%) и пољопривредно земљиште са 49 милиона евра (3%).
Када је реч о начину плаћања, 14% свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од 3% у односу на исти период претходне године. Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова: у 33% уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што је приметан раст у односу на 25% из истог периода прошле године.
Посматрајући највеће градове, број купопродајних уговора наставио је да расте у Београду и Новом Саду. У Београду је забележен раст од 9,5%, само за куповину станова у Београду издвојено је укупно 643 милиона евра док је у Новом Саду број трансакција повећан за 6,1% у односу на први квартал 2025. године.
Са друге стране, у Нишу је забележено смањење броја трансакција од 4,6%, а у Крагујевцу од 6,1%.
Међу јавнобележничким канцеларијама, са највећим бројем купопродајних уговора предводи канцеларија јавног бележника Љубице Бајић са територије Основног суда у Новом Саду – укупно 430 уговора. Канцеларија јавног бележника Драгине Дивац са територије Другог основног суда у Београду забележила је највећи обим новчаних средстава у износу од 53,9 милиона евра у првом кварталу 2026. године.
На делимично регулисаном тржишту непокретности, највећи обим новчаних средстава евидентиран је у канцеларији јавног бележника Србислава Цвејића са територије Првог основног суда у Београду, где је реализован промет од око 26,4 милиона евра. Истовремено, канцеларија јавног бележника Малине Гојаковић са територије Основног суда у Ужицу доставила је највећи број уговора на делимично регулисаном тржишту – укупно 119 уговора у првом кварталу 2026. године.
И овог пута најскупље непокретности забележене су у Београду. Највећи износ издвојен је за стан на територији градске општине Стари град - 2,6 милиона евра. Истовремено, ова непокретност остварила је и највишу цену квадратног метра стана у Србији, која је износила 12.000 евра по квадратном метру.
Најскупља кућа продата је такође на територији градске општине Савски венац за 2,1 милион евра, док је најскупље гаражно место у првом кварталу 2026. године плаћено 77.000 евра на територији градске општине Стари град.
Извештај Републичког геодетског завода израђује се на основу података Регистра цена непокретности и пружа свеобухватан увид у кретања на тржишту непокретности у Републици Србији. Као јединствен и поуздан извор података, извештај омогућава објективно праћење тржишних трендова и представља значајан алат за инвеститоре, купце, продавце и све остале учеснике на тржишту непокретности.
Комплетан извештај можете видети ОВДЕ.
.png)
